Gubitak pamćenja ili demencija – Najčešće oboljenje u starosti

Gubitak pamćenja ili demencija predstavlja postepeno pogoršanje intelektualnih sposobnosti. Smatra se da svaka druga osoba starija od 65 godina ima neki oblik demencije.

Ipak, treba imati u vidu da ona nije normalni tok starenja. Već prelazak u pozne godine može da dovede do gubitka sposobnosti razmišljanja, pamćenja i logičkog zaključivanja. Što utiče na kvalitet života.

Demencija je veoma rasprostranjena. Prema istraživanjima preko 46 miliona ljudi u svetu pati od ovog problema, a procenjuje se da će u narednoj deceniji dostići broj od 130 miliona.

Gubitak pamćenja  ili demencija je bila poznata još u doba Antike

Jedan od najstarijih tekstova u kojoj se demencija pominje dolazi iz 7. veka. Filozof Pitagora je podelio ljudski život na 6 faza. Poslednje 2 opisane su kao “senilnost”, tj. period duševnog i fizičkog propadanja.

Aristotel i Platon, takođe, su demenciju smatrali normalnim tokom starenja. Dok je rimski državnik Ciceron naglašavao da ona pogađa samo mentalno slabe ljude. Odnosno, demencija se može izbeći ukoliko osoba i u starosti radi na svom intelektu.

I pisci su svoje junake suočavali sa demencijom, a najizraženija je u Šekspirovom Hamletu i Kralju Liru.

Tokom 19. veka doktori su smatrali da je demencija posledica cerebralne ateroskleroze. Da bi početkom 20. veka ona bila usko povezivana sa šizofrenijom.

Sredinom 60-ih godina utvrđena je veza između neurodegenerativnih bolesti i kognitivnog slabljenja usled starenja. Na osnovu ove veze doktor Robert Katzmann je uspostavio uslovljenost demencije i Alchajmerove bolesti. Naime, Katzmann je uvideo da su simptomi između ove dve bolesti kod pacijenata starijih od 65 godina slični, pa da ih ne treba odvojeno posmatrati.

Savremena medicina je utvrdila da pored veze sa Alchajmerom, postoje i druge vrste demencija. Tako da danas postoji više od 100 različitih tipova.

Demencija se prema vrsti uzroka deli u dve grupe

Primarna demencija je izazvana degenerativnim promenama nervnih ćelija u mozgu. Čak 50 odsto demencija čini Alchajmerova bolest kod koje smrt nastupa 10-ak godina nakon pojave simptoma. Zatim slede Parkinsonova i Huntingtonova bolest.

Sekundarna demencija uslovljena je nizom drugih bolesti koji utiču na psihomotoričko usporavanje. Jedna od njih je depresija. Kada se ona izleči i demencija prestaje. Takođe, upotreba pojedinih lekova, hormonalna neravnoteža, pojedine infekcije mogu da izazovu ovaj problem.

Na pojavu sekundarne demencije, ponekad, utiče i sam način života. Odnosno, konzumiranje hrane siromašne vitaminima i preterivanje u cigaretama i alkoholu.

Gubitak pamćenja ili demencija se vidi golim okom

Zaboravnost se često pripisuje stresu i starenju. Međutim, ljudski mozak je nepredvidiv, pa je veoma bitno da se rano otkriju simptomi. S obzirom da poznajete svoje najbliže sigurno ćete primetiti ponašanja koja nisu za njih svojstvena.

Prvi znak jeste problem sa kratkoročnom memorijom. U početku, to su nespretnost i zaboravljanje datuma, imena, svakodnevnih aktivnosti. Zatim sledi teži oblik zaboravnosti, tj. gubitak znanja o korišćenju predmeta, pa postoji opasnost od konzumiranja stvari koje nosu za jelo.

Ove simptome prati i poteškoća u pronalaženju pravih reči i shvatanja smisla razgovara.  Samim tim i pad koncentracije i i dezorijentisanost u prostoru.

Gubitak pamćenja  ili demencija izaziva i promene u ponašanju. Nije redak slučaj da nekada mirna i prijatna osoba postane agresivna i razdražljiva. Apatija, depresija i sumnjičavost su karakteristični problemi koje donosi demencija.

Demencija se ne može izlečiti, ali se njeno napredovajne može usporiti

Demencija je izlečiva samo u 20 odsto slučajeva. To se odnosi na onu koja je izazvana depresijom ili uzimanjem alkohola.

Kod drugih izazivača, ukoliko se otkrije na vreme, može se usporiti napredak. Dijagnostika obuhvata više testova. Oni uključuju laboratorijske analize, psihijatrijski, internistički i neurološki pregled.

Pored prepisanih medikamenata, lečenje obuhvata i promenu načina života, redovnu fizičku aktivnost, dovoljno sna. Kao i aktivnosti kojima ćete vežbati svoj mozak – čitanje, rešavanje kvizova, ukrštenica isl.

Dom za stara lica u Beogradu Aridom je tu da pomognu onima koji imaju problem sa demencijom. Medikementima, savetima psihijatra, prijatnom atmosferom, ljubavlju i razumevanjem, učinićemo da vašim najmilijima olakšamo probleme koje ova bolest sa sobom donosi.