Koronarna bolest srca – Koji su simptomi i faktori rizika?

Koronarna bolest srca je jedna od najopasnijih bolesti sa kojom se suočavaju osobe koje su zašle u treće doba.

Starenje je prirodni proces koji pogađa svako živo biće. Pored lepih uspomena i bogatog životnog iskustva ono donosi i fizičke i psihičke promene. Prvi znaci da se približavamo trećoj generaciji jeste pojava bora i slabost tela. Vremenom, dolazi do “premorenosti” organa tako da se javljaju nove zdravstvene tegobe, dok postojeće prelaze u hronični oblik.

Na prvom mestu su kardiovaskularne bolesti, a među njima se posebno izdvaja koronarna bolest srca. U 20. veku upravo je ova bolest bila jedan od glavnih uzroka radne nesposobnosti. Takođe, ona je zaslužna i za visoku smrtnost starijih. Naime, od nje je umirao svaki 10. stanovnik. Da bi početkom 21. veka koronarna bolest srca postala “krivac” za oko 30 odsto smrtnih slučajeva ljudi starije dobi.

Koji su najčešći faktori rizika za pojavu koronorne bolesti srca otkriva vam u ovom blogu starački dom u Beogradu, Aridom.

Šta je koronarna bolest srca?

Koronarna ili ishemijska bolest srca je, zapravo, grupa bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Srčani mišić se snabdeva hranjivim materijama preko bočnih aorti, tj. desne i leve koronarne arterije.

Ukoliko je snabdevanje loše, srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, pa dolazi do oštećenja. U početku ono je prolazno, a kasnije nastaje trajno oštećenje. Odnosno, javlja se koronarna bolest srca.

U 90 odsto slučajeva razlog za smanjeni nivo kiseonika jeste suženje lumena arterije iznad 50 odsto. Mada može biti izazvan i poremećajima na nivou cirkulacije.

Koronarna bolest srca se ispoljava na nekoliko načina

Angina pektoris je najčešći oblik ishemije srca. Prepoznaje se po bolu ili pritisku u središnjem delu grudnog koša, levoj polovini vrata, levom ramenu ili levoj ruci. Takođe, može se javiti i vrtoglavica, nesvestica, hladan znoj, mučnina, neravnomerni otkucaji srca, pa i anksioznost.

Angina pektoris može biti stabilna i nestabilna. Stabilna se javlja u toku fizičke aktivnosti, kada su potrebe srčanog mišića za kiseonikom veće. Ovaj oblik ima svoj šablon ispoljavanja, pa se može predvideti. Za razliku od nje, nestabilna angina je nepredvidiva. Ona se čak može pojaviti i u mirovanju.

Infarkt miokarda ili srčani udar nastaje zbog naglog prekida snabdevanja srčanog mišića kiseonikom. Razlog za to je potpuno suženje lumena arterije usled nagomilanih masnih naslaga i sitnih krvnih ugrušaka. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire.

Simptomi infarkta su slični simptomima angine pektoris – jak bol u grudnom košu, ruci, vratu, donjoj vilici, leđima. Zatim vrtoglavica, obilno znojenje, nedostatak vazduha, mučnina i povraćanje, kašalj… Ponekad se manifestuje i u vidu gorušice i bola u želucu, dok kod osoba obolelih od dijabetes melitusa karakteristični bol izostaje, zbog oštećenja nerava.

Srčana slabost ili srčana insuficijencija predstavlja nesposobnost srčanog mišića da ispumpa odgovarajuću količinu krvi potrebnu čitavom organizmu. Prepoznaje se po otežanom disanju, nedostatku vazduha, brzom zamaranju, malaksalosti, noćnom mokrenju, otečenim nogama. Može biti akutna, koja nastaje naglo, i hronična, koja traje duži vremenski period.

Koji su faktori rizika koronarne bolesti srca?

Glavni uzrok koronarne bolesti srca je nagomilavanje masti u krvnim sudovima. Ova pojava se naziva ateroskleroza. Počinje još u detinjstvu, a u poznim godinama dostiže maksimalni rizik.

Pored genetike, na formiranje masnih naslaga utiče sam način života. Nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje velikih količina nikotina i alkohola, stres. I pojedine bolesti, kao što su dijabetes i hipertenzija mogu da utiču na pojavu masnih naslaga, a kasnije i na razvoj koronarne bolesti srca.

S obzirom na ozbiljnost tegoba, neophodna je posebna medicinska nega starijih lica sa ovim problemom. Upravo takve uslove pruža starački dom Aridom. Stručni tim lekara, medicinskih sestara i negovatelja prati svakog stanara svih 24 časa, 7 dana u nedelji. Tako da u slučaju pojave opasnih simptoma bolesti može se reagovati pravovremeno. Samim tim biće izbegnut i fatalni ishod vaših voljenih.

Iskustvo, stručnost i, pre svega, neizmerna briga prema našim stanarima učinili da ovaj dom za stara lica krasi topla porodična atmosfera koja ispunjava svaki njegov kutak.