Nega starih sa Parkinsonovom bolešću zahteva posvećnost porodice.
Parkinsonova bolest je druga na listi kada su u pitanju neuro-degenerativna oboljenja kod starijih, odmah iza Alchajmerove bolesti. Od nje boluje više od 4 miliona ljudi u svetu. Istraživanja pokazuju porast broja obolelih, te se procenjuje da će 2035. godine biti više od 9 miliona registrovanih slučajeva.
U našoj zemlji ne postoje tačni podaci koliko osoba pati od Parkinsonove bolesti. Pretpostavlja se da se taj broj kreće imeđu 19.000 i 20.000 stanovnika Srbije.
S obzirom da ovo ozbiljno oboljenje ne pogađa samo obolele, već i njihove najbliže dom za stara lica u Beogradu Aridom vam daje savete za negu starih sa Parkinsonovom bolešću.
Nega starih sa Parkinsonovom bolešću polazi od edukacije
Upoznavanje sa problemom je ključno za pravilnu negu. Parkinsonova bolest je bolest centralnog nervnog sistema, odnosno poremećaj pokreta. Simptomi se obično ne manifestuju brzo, već se razvijaju postepeno tokom godina.
Iako ne postoji objektivan test za dijagnostifikovanje, pojedini znaci mogu da ukažu na prisutnost. To su, pre svega, nekontrolisano drhtanje i tremor ruku, da bi kasnije prešao i na donje ektremitete. Ubrzo dolazi do rigidnosti, tj. ukočenosti vrata i ramena. Mada se može javiti i u šakama i stopalima. Kao posledica toga nastaje karakteristično držanje tela sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima. Nastupaju i problemi sa hodanjem i održavanjem ravnoteže.
Postoje i nemotorički simptomi, kao što su depresija, apatija, poremećaji spavanja, opstipacija, gubitak mirisa, kognitivna oštećenja.
Kao što vidite, Parkinsonova bolest može imati dalekosežne efekte, pa razumevanje svakog od ovih simptoma pomoći će vam da ih ranije identifikujete.
Brižna komunikacija je osnov zdravog odnosa
Stručnjaci savetuju da razgovor sa dragom osobom o Parkinsonovoj bolesti započnete u ranoj fazi. Iskrena komunikacija pomoći će vam da shvatite kako se osećaju. Ujedno, pokazaćete da ste tu uvek za njih i da se u svakom trenutku mogu osloniti na vas.
Ovakav odnos treba održavati iz dana u dan. Zato ne propustite da ih svakog dana pitate kako se osećaju. Da li imaju bolove? Da li su se pojavile nove tegobe za koje vi ne znate? Kakvog su raspoloženja? Koje zadatke mogu da urade bez vas, a za koje ste vi potrebni? Samo su neka od pitanja koja će učiniti da nega starih sa Parkinsonovom bolešću bude na najvišem nivou.
Stvorite sigurno okruženje
Parkinsonova bolest dovodi do značajnih problema sa pokretljivošću, pa je od vitalnog značaja da izvršite određena prilagođavanja u domu. Na taj način ne samo da ćete olakšati život, već ćete i dragu osobu zaštiti od povreda.
Preporučljivo je da sve klizave tepihe i staze osigurate ili uklonite. Rasporedite sitne komade nameštaja tako da ne predstavljaju prepreku pri hodanju, a kablove od uređaja fiksirajte kako ne bi bili izvor pada. Zatim dodajte udobnu stolicu uz njihov krevet koja će im pomoći pri oblačenju.
Kupatilo je najklizavija prostorija, pa obavezno osigurajte kadu i tuš kabinu ručicama i neklizećim prostirkama. U kasnijim fazama bolesti kupite i stolicu za tuširanje.
Imajte u vidu da su stepenice nedovoljno osvetljene za osobe sa Parkinsonovom bolešću. Da bi bile bezbedne za kretanje ugradite svetlo na stepenicama, a možete da postavite i lampe u svaku sobu, posebno blizu vrata ili uglova.
Nega starih sa Parkinsonovom bolešću podrazumeva fizičku aktivnost
Redovno vežbanje je preduslov za kvalitetan život sa Parkinsonovom bolešću. Ona smanjuje invalidnost, a održava ili povećava pokretljivost čime se usporava napredovanje težih simptoma.
Vežbe istezanja poboljšavaju elasticitet mišića, pa smanjuju stepen ukočenosti i zategnutosti u mišićima. Hodanje, plivanje, joga, vožnja bicikla i druge aerobne aktivnosti povoljno utiču na narušenu motoriku, dok je ples značajan za održavanje ravnoteže tela.
Nega starih sa Parkinsonovom bolešću u staračkom domu Aridom je sveobuhvatna. Stručni tim medicinskih radnika i negovatelja pruža stalni nadzor, pa su sve komplikacije izbegnute. Briga uključuje i redovnu fizikalnu terapiju prilagođenu zdravstvenom stanju stanara. Dodatnu sigurnost garantuju i sobe opremljene SOS tasterima i pomagalima za kretanje.