Postoji trenutak kada porodica shvati da starijoj osobi više nije dovoljno samo pomoći oko kupovine, pripreme obroka ili održavanja domaćinstva.
Terapiju treba uzimati u određeno vreme, kretanje postaje nesigurno, hronične bolesti zahtevaju više pažnje, a svakodnevno funkcionisanje sve više zavisi od pomoći druge osobe.
Tada pitanje više nije samo: „Da li je vreme za dom za stare?“ Mnogo važnije pitanje postaje: „Kakav nivo nege je potreban našem bližnjem?“
Nije svakom korisniku doma potrebna ista podrška. Relativno samostalnoj osobi može biti najvažnije sigurno okruženje, redovni obroci, društvo i pomoć u svakodnevnim aktivnostima. Osobi smanjene pokretljivosti, nakon operacije ili sa više hroničnih oboljenja može biti potrebna znatno intenzivnija stručna podrška. Tu dolazi do izražaja dom za stare sa medicinskom negom.
Savremeni pristup brizi o starijima upravo naglašava individualizovanu i integrisanu negu. Svetska zdravstvena organizacija u ICOPE smernicama ističe procenu zdravstvenih i socijalnih potreba i izradu personalizovanog plana brige kao važne elemente pristupa starijoj osobi.
Šta znači dom za stare sa medicinskom negom?
Dom za stare sa medicinskom negom predstavlja ustanovu u kojoj se smeštaj i svakodnevna podrška starijim osobama povezuju sa organizovanom zdravstvenom negom, praćenjem zdravstvenog i funkcionalnog stanja i pomoći u aktivnostima koje korisnik više ne može bezbedno ili samostalno da obavlja.
Važno je, međutim, napraviti razliku između medicinske nege starijih lica u domu i bolničkog lečenja. Dom nije bolnica i njegova uloga nije lečenje akutnih zdravstvenih stanja koja zahtevaju bolničku dijagnostiku i terapiju. Njegova prednost je u kontinuitetu brige. Odnosno, stručnom praćenju korisnika tokom svakodnevnog života i pravovremenom prepoznavanju promena koje mogu zahtevati dodatnu lekarsku procenu.
Medicinska nega zato ne podrazumeva samo povremeno merenje krvnog pritiska ili davanje propisane terapije. U zavisnosti od individualnih potreba korisnika, ona može uključivati praćenje zdravstvenog stanja, sprovođenje terapije prema nalogu lekara, kontrolu određenih vitalnih i drugih zdravstvenih parametara kada za to postoji indikacija, negu nepokretnih i slabije pokretnih osoba, praćenje stanja kože, prevenciju komplikacija dugotrajnog ležanja i podršku tokom oporavka i rehabilitacije.
Posebno je značajno praćenje funkcionalnog statusa starije osobe. Nije dovoljno posmatrati samo dijagnoze koje korisnik ima. Potrebno je proceniti koliko samostalno može da ustane, hoda, održava ličnu higijenu, oblači se, hrani, koristi toalet i obavlja druge svakodnevne aktivnosti. Promena upravo tih sposobnosti često pokazuje da je osobi potreban viši nivo podrške, čak i kada njena osnovna bolest trenutno nije u pogoršanju.
Samim tim, kvalitetan dom treba da primenjuje individualizovan pristup nezi. Dve osobe iste starosti i sa sličnim dijagnozama ne moraju imati iste potrebe. Jednom korisniku može biti dovoljno povremeno praćenje i pomoć oko terapije. Drugom, pak, može biti potrebna svakodnevna pomoć pri transferu iz kreveta, održavanju higijene, oblačenju, hranjenju i kretanju.
Kome je potreban dom za stare sa medicinskom negom?
Ne postoji jedna dijagnoza niti određena starosna granica nakon koje je ovakav smeštaj automatski potreban. Presudno je pitanje: Koliko osoba može bezbedno i samostalno da funkcioniše tokom dana i noći?
Potreba za stručnijom negom često postoji kod osoba koje imaju više hroničnih bolesti, otežano se kreću, zavise od tuđe pomoći u obavljanju osnovnih aktivnosti ili imaju složenu terapiju koju više ne mogu pouzdano da organizuju same. Potrebe se zato procenjuju individualno.
Starije osobe sa više hroničnih oboljenja
Nije neuobičajeno da zdravstveni problemi u trećem dobu postanu sve češći. To znači i više pregleda, lekova, preporuka i parametara na koje treba obratiti pažnju.
Porodici tada može postati veoma teško da sama koordinira svakodnevnu brigu, posebno kada članovi porodice rade ili ne žive sa starijom osobom.
U domu sa organizovanom medicinskom negom zdravstveno stanje korisnika se sistematičnije pratiti, te se promene lakše uočavaju i prosleđuju nadležnim zdravstvenim stručnjacima.
Kada uzimanje terapije postane problem
Jedan od znakova da starijoj osobi treba više podrške jeste nemogućnost da samostalno i pouzdano prati propisanu terapiju. Problem nije samo zaboravljanje leka. Osoba može pomešati lekove, ne znati da li je određenu dozu već uzela ili imati poteškoća sa razumevanjem promenjene terapije.
Što je terapija složenija, to je značajnija njena pravilna organizacija. U ustanovi sa medicinskom negom terapija se sprovodi u skladu sa nalogom lekara, uz odgovarajuću evidenciju i praćenje korisnika.
Smanjena pokretljivost je jedan od najčešćih razloga za dodatnu negu
Nekada zdravstveno stanje može biti relativno stabilno, ali je svakodnevno funkcionisanje postalo teško. Osoba više ne može bezbedno da ustane iz kreveta, ode do kupatila, obuče se ili se samostalno kreće. Tada pomoć nije potrebna samo povremeno. Potrebna je tokom niza svakodnevnih aktivnosti.
Kod slabije pokretnih korisnika posebno je važno da pomoć ne znači automatski preuzimanje svega što osoba još može sama da uradi. Cilj kvalitetne nege jeste da se, u okviru zdravstvenih mogućnosti, očuva postojeća funkcionalnost i što veći stepen samostalnosti. Zato je fizikalna terapija za starije važan deo šire nege u staračkom domu.
Nega nepokretnih starih osoba zahteva poseban pristup
Kod nepokretnih osoba potrebe postaju još kompleksnije. Nije dovoljno obezbediti udoban krevet i pomoć pri hranjenju.
Dugotrajna nepokretnost zahteva pažljivo sprovođenje higijene, promenu položaja u skladu sa potrebama korisnika, praćenje kože, pomoć prilikom hranjenja i uzimanja tečnosti i druge mere koje zavise od njegovog zdravstvenog stanja.
Važan deo nege jeste i očuvanje dostojanstva. Osoba koja zavisi od pomoći drugih prilikom kupanja, presvlačenja ili korišćenja toaleta posebno je ranjiva. Način na koji joj osoblje pristupa zato je jednako važan kao i tehničko sprovođenje same nege.
Da li je medicinska nega potrebna nakon operacije ili bolničkog lečenja?
Otpust iz bolnice ne znači uvek da je proces oporavka završen. Kod starijih osoba period neposredno nakon operacije, povrede ili dužeg bolničkog lečenja može zahtevati pojačan nadzor, pomoć u svakodnevnim aktivnostima i organizovanu zdravstvenu negu.
Dodatni problem predstavlja činjenica da stariji pacijenti nakon hospitalizacije mogu imati primetno smanjenu funkcionalnu sposobnost. Duže mirovanje, osnovna bolest, operativni zahvat, bol, slabost mišića i opšta iscrpljenost mogu uticati na sposobnost samostalnog ustajanja, hodanja, oblačenja, održavanja higijene ili pripreme i uzimanja obroka. Čak i osoba koja je pre odlaska u bolnicu bila relativno samostalna može nakon otpusta privremeno zavisiti od pomoći druge osobe.
U takvoj situaciji dom za stare sa medicinskom negom predstavlja odgovarajuće rešenje za period oporavka, posebno kada porodica kod kuće ne može da obezbedi potreban kontinuitet nege. Cilj tada nije samo da osoba bude zbrinuta, već da dobije podršku koja odgovara njenom trenutnom funkcionalnom stanju.
Šta kvalitetna medicinska nega u domu treba da pruža?
Porodice često pitaju da li dom ima medicinsko osoblje. To jeste važno pitanje, ali nije jedino. Mnogo korisnije je pitati kako je medicinska nega organizovana.
1. Procena potreba svakog korisnika
Dve osobe istih godina mogu imati potpuno različite potrebe. Jedna može samostalno da se kreće, hrani i obavlja ličnu higijenu, dok drugoj može biti potrebna pomoć tokom većeg dela dana. Zato kvalitetna nega počinje procenom.
World Health Organization (WHO) u svom ICOPE modelu navodi osnovnu i detaljniju procenu, izradu personalizovanog plana i njegovo sprovođenje i praćenje kao ključne korake person-centred pristupa starijima.
2. Kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja
Starije osobe ne mogu uvek jasno da opišu šta se promenilo. Ponekad prvi znak problema nije bol već slabiji apetit, izraženiji umor, promena ponašanja, nesigurnije kretanje ili druga promena u svakodnevnom funkcionisanju. Zbog toga je kontinuitet važan.
Kada osoblje poznaje korisnika, lakše može primetiti odstupanje od njegovog uobičajenog stanja i postupiti prema procedurama ustanove.
3. Bezbedno sprovođenje propisane terapije
Kod korisnika koji uzimaju više lekova organizacija terapije predstavlja važan deo nege. Porodica treba da zna ko vodi računa o terapiji, kako se evidentira njeno sprovođenje, kako se postupa kada lekar promeni terapiju i na koji način se zdravstvena dokumentacija korisnika prati.
Profesionalna nega podrazumeva da se terapija ne određuje proizvoljno, već se sprovodi prema nalogu odgovarajućeg lekara.
4. Dostupnost medicinske pomoći tokom celog dana
Zdravstvena potreba ne nastaje samo tokom radnog vremena. Zato je kod osoba kojima je potrebna intenzivnija podrška važna organizacija nege tokom 24 sata.
Porodica pri izboru doma treba detaljno da se raspita šta takva dostupnost konkretno podrazumeva.
Fizikalna terapija i rehabilitacija – nega ne treba da bude samo pasivna
Kvalitetna nega starijih osoba ne podrazumeva da se sve aktivnosti obavljaju umesto korisnika. Naprotiv, jedan od važnih ciljeva dugotrajne brige jeste očuvanje postojećih funkcionalnih sposobnosti i podsticanje bezbedne samostalnosti u meri u kojoj to zdravstveno stanje dozvoljava.
Dugotrajna fizička neaktivnost kod starijih osoba može dodatno otežati svakodnevno funkcionisanje. Kada se osoba manje kreće, može doći do smanjenja mišićne snage, izdržljivosti i sigurnosti pri kretanju. Posledično, aktivnosti koje su ranije bile jednostavne – ustajanje iz stolice, odlazak do kupatila ili nekoliko koraka kroz sobu – mogu postati znatno zahtevnije.
Zato fizikalna terapija i medicinska rehabilitacija mogu imati značajno mesto u sveobuhvatnom planu brige o starijoj osobi kada za njih postoji odgovarajuća indikacija.
Program fizikalne terapije treba da bude individualizovan. Ne odgovaraju iste vežbe osobi koja se oporavlja nakon operacije i korisniku koji ima dugogodišnje ograničenje pokretljivosti. Pre početka potrebno je uzeti u obzir zdravstveno stanje, funkcionalne mogućnosti, postojeće bolesti, sposobnost saradnje i preporuke nadležnih zdravstvenih stručnjaka.
Ishrana i hidratacija su deo zdravstvene brige
Kada se govori o medicinskoj nezi u domu za stare, pažnja se često prvo usmerava na terapiju, lekarske kontrole i praćenje zdravstvenih parametara. Međutim, adekvatna ishrana i unos tečnosti predstavljaju veoma važan deo sveobuhvatne brige o starijoj osobi.
Potrebe za hranom i tečnošću mogu se menjati sa godinama, zdravstvenim stanjem, nivoom fizičke aktivnosti i terapijom koju osoba koristi. Dodatni izazov predstavlja činjenica da starija osoba ne mora uvek jasno prepoznati ili prijaviti da ne jede ili ne pije dovoljno.
Zato nije dovoljno samo obezbediti redovne obroke. Potrebno je pratiti da li korisnik zaista jede, koliko hrane unosi, da li ima poteškoća sa žvakanjem ili gutanjem, da li može samostalno da se hrani i da li postoje primetne promene apetita ili telesne mase koje zahtevaju dodatnu procenu.
Kod pojedinih korisnika zdravstveno stanje može zahtevati i posebno prilagođen način ishrane. Takve izmene ne bi trebalo uvoditi proizvoljno, već u skladu sa preporukama odgovarajućih zdravstvenih stručnjaka. To je posebno važno kod osoba sa hroničnim bolestima ili drugim stanjima koja utiču na nutritivne potrebe i način uzimanja hrane.
Jednako značajna je hidratacija starijih osoba. Sa starenjem osećaj žeđi može biti manje izražen, dok određene bolesti, terapija, smanjena pokretljivost ili zavisnost od pomoći druge osobe mogu dodatno otežati redovan unos tečnosti.
Zbog toga su ishrana, hidratacija i medicinska nega međusobno povezane. Kvalitetan dom za stare ne posmatra obrok samo kao deo dnevnog rasporeda, već kao važan element očuvanja zdravlja, funkcionalnosti i kvaliteta života korisnika.
Lična higijena mora da čuva i zdravlje i dostojanstvo
Održavanje lične higijene starijih osoba nije samo pitanje urednosti i komfora. Kod korisnika kojima je potrebna svakodnevna pomoć, higijena predstavlja važan deo zdravstvene nege, prevencije komplikacija i očuvanja kvaliteta života. Posebno je značajna kod nepokretnih i slabije pokretnih osoba, kao i kod korisnika koji zbog zdravstvenog ili funkcionalnog stanja više nisu u mogućnosti da samostalno obavljaju sve aktivnosti lične nege.
Kod nepokretnih korisnika posebnu pažnju zahteva stanje kože. Dugotrajno ležanje, ograničeno kretanje, vlaga i trenje mogu povećati rizik od oštećenja kože i nastanka dekubitusa. Zato svakodnevna nega podrazumeva ne samo održavanje čistoće već i redovno posmatranje kože, pravilno pozicioniranje korisnika i pravovremeno reagovanje kada se primete crvenilo, oštećenje ili druge promene.
Važan deo profesionalne nege predstavlja i prevencija infekcija. Pravilna higijena ruku, korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme kada je potrebna, održavanje higijene prostora i pravilno sprovođenje postupaka nege posebno su značajni u kolektivnom smeštaju.
Međutim, stručnost se ne pokazuje samo pravilnim izvođenjem postupaka. Starija osoba koja zavisi od tuđe pomoći pri kupanju, presvlačenju ili korišćenju toaleta nalazi se u veoma osetljivoj situaciji. Zato nega mora da poštuje privatnost, lične granice, navike i dostojanstvo korisnika. Potrebno je objasniti šta će se raditi, uključiti osobu u postupak koliko god je moguće i izbegavati nepotrebno izlaganje ili požurivanje.
Emocionalna i socijalna podrška ne smeju biti zanemarene
Medicinska nega, pravilna terapija, ishrana i higijena predstavljaju osnovu kvalitetnog zbrinjavanja. Ipak, same po sebi nisu dovoljne za očuvanje kvaliteta života starije osobe. Psihološke i socijalne potrebe ne prestaju preseljenjem u dom. Naprotiv. Period prilagođavanja na novu sredinu može ih učiniti još izraženijim.
Odlazak iz sopstvenog doma često predstavlja veliku životnu promenu. Starija osoba napušta svakodnevne navike i poznato okruženje. Čak i kada razume razloge za smeštaj, mogu se javiti tuga, nesigurnost, osećaj gubitka kontrole ili teškoće u prilagođavanju novom okruženju.
Zato kvalitetan dom za stare ne treba da bude organizovan samo oko rasporeda obroka, terapije i higijene. Potrebno je stvoriti svakodnevicu u kojoj korisnik ima mogućnost da razgovara, ostvaruje socijalne kontakte, učestvuje u aktivnostima i zadrži osećaj pripadnosti zajednici.
Socijalna podrška može uključivati druženje sa drugim korisnicima, zajedničke aktivnosti, proslave, kreativne i radno-okupacione sadržaje, boravak na otvorenom, šetnje kada zdravstveno stanje dozvoljava i druge aktivnosti prilagođene interesovanjima i funkcionalnim sposobnostima osobe.
Pri tome aktivnosti ne bi trebalo organizovati samo da bi se „popunilo vreme“. Njihova vrednost je veća kada su smislene, prilagođene pojedincu i povezane sa njegovim interesovanjima i očuvanim sposobnostima.
Suština kvalitetne brige zato nije samo u pitanju „Da li je korisnik medicinski zbrinut?“, već i „Kako se oseća i kakav život vodi u domu?“
Kako izabrati dom za stare sa medicinskom negom?
Nemojte odluku zasnivati samo na fotografijama sobe, lokaciji ili ceni.
Tokom obilaska pitajte konkretno:
- ko pruža zdravstvenu negu i kako je ona organizovana tokom 24 sata;
- kako se prati i sprovodi propisana terapija;
- kako se postupa kada se zdravstveno stanje korisnika promeni;
- kakva je podrška nepokretnim i slabije pokretnim korisnicima;
- postoje li fizikalna terapija i rehabilitacija;
- kako se organizuju ishrana i lična higijena;
- kako porodica dobija informacije o promenama stanja korisnika;
- kako izgleda tipičan dan osobe kojoj je potrebna pojačana nega.
Posebno obratite pažnju na komunikaciju zaposlenih sa korisnicima. Stručnost jeste neophodna, ali je način na koji se nega pruža ono što svakodnevni život u domu čini dostojanstvenim.
Kada starijoj osobi postane potrebna svakodnevna medicinska podrška, porodica više ne traži samo lepo i bezbedno mesto za život. Traži ljude kojima može da poveri nekoga ko joj je važan.
U domu za stare Aridom korisnicima su dostupni trajni i privremeni smeštaj, zdravstvena zaštita, fizikalna terapija, medicinska rehabilitacija, nega i lična higijena, ishrana i druge aktivnosti, dok sajt doma posebno ističe 24-časovnu zdravstvenu zaštitu i negu.
U domu za stare Aridom možete pronaći ne samo vrhunsku medicinsku negu i brižni tim stručnjaka koji 24 časa vodi računa o i ličnoj higijeni, ishrani i drugim potrebama svojih stanara.
Kontaktirajte Aridom i zakažite konsultacije kako biste se upoznali sa uslovima smeštaja, načinom organizovanja nege i mogućnostima podrške za vašeg člana porodice.
Najčešća pitanja
Kome je potreban dom za stare sa medicinskom negom?
Dom sa medicinskom negom posebno je značajan za starije osobe koje zbog hroničnih bolesti, smanjene pokretljivosti, oporavka nakon operacije ili drugih zdravstvenih problema zahtevaju redovno praćenje zdravstvenog stanja i pomoć stručnog osoblja.
Koja je razlika između običnog doma za stare i doma sa medicinskom negom?
Ključna razlika je u nivou zdravstvene podrške. Dom sa medicinskom negom, pored smeštaja, ishrane i pomoći u svakodnevnim aktivnostima, treba da obezbedi odgovarajući stručni kadar, praćenje zdravstvenog stanja i organizovanu negu u skladu sa potrebama korisnika.
Da li dom za stare sa medicinskom negom može da brine o nepokretnim osobama?
To zavisi od uslova i nivoa nege koji konkretan dom pruža. Kod nepokretnih i teško pokretnih korisnika važno je proveriti da li postoje adekvatni uslovi za higijenu, promenu položaja, prevenciju dekubitusa, pomoć pri hranjenju i druge svakodnevne potrebe.
Da li je medicinsko osoblje u domu za stare dostupno 24 sata?
Organizacija rada razlikuje se od doma do doma. Zbog toga je ovo jedno od najvažnijih pitanja koje porodica treba da postavi pre donošenja odluke. Posebno treba proveriti ko je od stručnog osoblja prisutan tokom noći, vikendom i u hitnim situacijama.
Kako izabrati dobar dom za stare sa medicinskom negom?
Pored izgleda i lokacije doma, treba proveriti stručnost i broj zaposlenih. Zatim, način organizovanja zdravstvene nege, higijenu, bezbednost prostora, kvalitet ishrane, odnos osoblja prema korisnicima i način komunikacije sa porodicom.