Starenje je neminovni proces svakog živog bića. Ono nije rezervisano samo za ljude koje mu pripadaju. Već “pogađa” i mlađe generacije, bez obzira na stepen obrazovanja i socio-ekonomski status.
Starenje je, zapravo, uvek aktuelna tema. Jedne intrigiraju mehanizmi koji dovode do starenja. Druge, pak, interesuje kako da što duže zadrže lep i mladolik izgled. Nažalost, još uvek nije otkriven magični način da se dočeka duboka starost, a da se izbegnu promene na telu i u psihi.
Iako je svaka stara osoba posebna u pogledu životnog iskustva i uloge koju ima u društvu, godine sa sobom donose karakteristični uticaj na zdravstveno stanje. Da biste treće doba dočekali spremni dom za stara lica u Beogradu, Aridom vam otkriva kako starenje menja vaš karakter.
Kada počinje starenje?
“Star si onoliko koliko se osećaš starim” je pozitivna misao koja čini život srećnim.
Međutim, naučnici su dokazali da u našoj DNK postoji biološki sat koji beleži starenje. Odnosno, životni vek ćelija našeg organizma programiran je duboko u genetskom kodu. To znači da ne stare istovremeno svi organi i sve funkcije u telu.
Takođe, ni starenje ne počinje kod svih u isto životno doba. Sporije se razvija kod osoba koje žive zdravim životom, fizički su aktivne, pravilno se hrane i umeju da se izbore sa stresnim situacijama.
Ipak, generalno gledano, starenje počinje između 30. i 40. godine. Promene su, u početku, neprimetne. Da bi nakon 50. godine mogli jasno da se uoče znaci treće generacije.
Fizičke promene koje utiču na karakter
Starenje slabi sva čula, a prve su na udaru naše oči. Već od 40. godine kod većine ljudi javlja se staračka dalekovidost. Razlog za to leži u činjenici da sa godinama sočivo oka postaje manje fleksibilno, te gubi sposobnost fokusiranja bliskih predmeta.
Vremenom, može da nastupi i staračka katarakta. Usled zamagljenog vida pokreti postaju obazrivi i nesigurni. Pa nekada aktivne osobe, sada, radije ostaju kod kuće. Takav život drastično utiče na mentalno zdravlje, jer vodi u depresiju.
Kako je osteoporoza kod starijih ljudi čest problem rizik od nastajanja fraktura je velik. Naročito su teški prelomi kuka koji zahtevaju dugo mirovanje, a nije redak slučaj da ostave doživotne komplikacije. S obzirom da ove promene utiču na kvalitet života medicinska rehabilitacija mora da obuhvati i rad sa psihoteraputom kako bi se izbegle promene karaktera pacijenta.
Starenje menja karakter hroničnih bolesnika
Upala bubrega koja preraste u hronični pijelonefritis dovodi do naglih promena raspoložanja. Dok česti odlasci u toalet utiču na koncentraciju, povećavaju nervozu i umor starih ljudi.
Verovali ili ne, kardiovaskularne bolesti starenjem mogu da izazovu iznenadne napade besa, pa i agresivno ponašanje. Ovakva promena karaktera ima naučno objašnjenje. Naime, uzrokovana je nedostatkom kiseonika u krvnim sudovima.
Anksioznost je česta kod pacijenata koji su preživeli moždani udar. Svesni opasnosti koja ih je delila od gubitka života, oni se plaše da ostanu sami, jer neće biti nikog pored njih da im pomogne ako se ponovo dogodi nešto loše.
Gubitak pamćenja ili demencija – verni pratilac starenja
Starenje snižava kognitivne funkcije mozga, te se posteno razvija demencija. Odumiranje nervnih ćelija utiče, pre svega, na intelektualne sposobnosti razmišljanja, pamćenja i logičkog zaključivanja.
U kasnijoj fazi, bolest potpuno menja karakter. Osobe postaju depresivne, razdražljive i nepoverljive.
Problemi koje starenje donosi nameću pitanje brige o najmilijim. U pojedinim situacijama dom za stare je najbolje rešenje. Stalni nadzor i medicinska nega od strane stručnog osoblja stvaraju osećaj sigurnosti kod svakog stanara, ali i članova njegove porodice.
Starački dom ARIDOM se izdvaja iskusnim timom lekara, medicinskih sestara i negovatelja, kao i vrhunskim smeštajem kojim je stvorena topla porodična atmosfera.
Posetite nas, jer naša vrata su uvek otvorena za vas i vaše najbliže.
[…] Starenje je prirodni proces koji pogađa svako živo biće. Pored lepih uspomena i bogatog životnog iskustva ono donosi i fizičke i psihičke promena. Prvi znaci da se približavamo trećoj generaciji jeste pojava bora i slabost tela. Vremenom, dolazi do “premorenosti” organa tako da se javljaju nove zdravstvene tegobe. Dok postojeće prelaze u hronični oblik. […]
[…] starenje pored brojnih promena u organizmu, često, donosi i ozbiljne zdravstvene tegobe. Razne vrste […]
[…] su do prudužetka ljudskog veka. Nažalost, time nisu smanjeni brojni zdravstveni problemi koje starenje donosi. Pored degenerativnih procesa na mozgu i krvnim sudovima, ljudi u poznim godinama se […]
[…] Starenje dovodi do mnogih hroničnih bolesti. Pa kada nastupi grip, dolazi do dodatnog slabljenja već narušenog imunog sistema. […]
[…] ima visok krvni pritisak. Dok je kod starijih čak 46,8 odsto registrovanih slučajeva. Naime, starenje smanjuje elastičnost krvnih sudova. Pa srce mora više da radi kako bi pumpalo krv. Kao posledica […]
[…] Starenje donosi brojne promene u telu. Te je rizik od pojave tromba duplo veći kod osoba koje su zašle u treće doba. […]
[…] Starenje donosi brojne promene u organizmu. Nekada vitalni i puni energije, stare osobe uviđaju da ih telo polako izdaje. Mnogi od njih nisu spremni da se suoče sa ovim promena. Te ne žele da prihvate ni činjenicu da im je sada potrebna pomoć. […]
[…] obzirom da starenje slabi čitav organizam, grip može dodatno da pogorša tegobe hroničnih bolesti, ali i da dovede […]
[…] Starenje donosi brojne promene, pre svega, anatomske prirode. Organi počinju sporije da obavljaju svoje funkcije. Pa se i biohemijske funkcije usporavaju. Kao posledica toga javljaju se problemi u funkcionisanju čitavog organizma. Oni, pak, vode ka brojnim hroničnim bolestima, kao što su koronarna bolest srca, urinarna inkontinencija, Parkinsonova bolest, reumatoidni artritis… […]
[…] bolest srca glavni je uzrok angine pektoris. Naime, starenje dovodi do brojnih promena u organizmu. Tokom godina u krvnim sudovima se talože trigliceridi i […]
[…] obzirom na to da starenje donosi veći rizik od komplikacija dom za stare Arija u Zemunu vam skreće pažnju na simptome ove […]
[…] Starenje je prirodni proces koji niko ne može izbeći. Zato ne čudi što budi interesovanje kako naučnika, tako i medija, pa i građana. I dok se jedni trude da otkriju mehanizme koji dovode do starenja, drugi pak nastoje da produže mladalački izgled. Dok se treći bave fizičkim i psihičkim tegobama karakterističnim za stariju populaciju. […]
[…] Starenje donosi brojne promene u životu. Nažalost, pojedine, poput suočavanja sa bolešću i gubitkom dragih osoba, spadaju u najteže. Zato ne čudi što predstavljaju pretnju za mentalno zdravlje. Mada i promena mesta boravka, tj. napuštanje porodične kuće i odlazak u starački dom, je stresan za ljude koju su zašli u zrelo doba. Tako da je sasvim normalno da se i u tim trenucima javi briga, teskoba, ali i strah. […]
[…] koje ranije nisu predstavljale napor. Ove simptome mnogi tumače kao normalni proces koji donosi starenje. Zato se bolest uglavnom dijagnostifikuje […]
[…] Starenje donosi brojne promene u funkcionisanju organizma kao celine, ali i svih njegovih delova u manjoj ili većoj meri. Kako se ćelije sporije dele dolazi do slabljenja vida, sluha, mirisa i ukusa. Osećaj ravnoteže i energija se, takođe, smanjuju. Dok se hronične bolesti pojačavaju. […]
[…] Starenje predstavlja neupitan i nezamenljivi proces koji se dešava svim živim bićima. Kada ljudi ulaze u treće doba, neprimetno dolazi i do promena u našim telima i organima. Vremenom sposobnost za obavljanje nekih stvari, koje sa lakoćom možemo uraditi u mladosti, poput trčanja ili penjanja na treći sprat, slabi. […]