Šta je najčešći uzrok demencije?

Šta je najčešći uzrok demencije, pitanje koje postavi svako ko se susreo sa ovom bolešću.

Starost je neizbežan proces, koji čeka čoveka na kraju zrelog života. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji treće doba počinje posle 75. godine života. To je tzv. fiziološka starost, mada ona zavisi od brojnih faktora – genetike, posla, životnih navika…

Prvi znaci starenja jesu postepeni pad vitalnih funkcija. One dovode do “premorenosti” ne samo određenih organa, već čitavog organizma. Takođe, starenje ostavlja tragove i na psihu. Primećuje se promena karaktera, osećaj usamljenosti prate anksioznost i depresija, a javlja se i strah od budućnosti.

Starenje karakterišu pojačavanje tegoba već postojećih bolesti, kao i pojavu novih. Na prvom mestu su kardiovaskularne bolesti, problemi sa bubrezima, reumatoidni artritis, ali i gubitak pamćenja ili demencija.

Šta je najčešći uzrok demencije otkriva vam dom za stara lica u Beogradu, Aridom.

Šta je demencija?

Da bismo mogli da damo odgovor na pitanje: “šta je najčešći uzrok demencije”, moramo najpre da razumemo samu prirodu bolesti.

Demencija je gubitak mentalnih sposobnosti u najmanje dve oblasti. Na primer pamćenje i govor, pamćenje i opažanje, orijentacija u prostoru i opažanje. Tokom vremena stanje se pogoršava tako da bolest značajno utiče na kvalitet života.

Poslednja istraživanja pokazuju da oko 5 odsto svetske populacije pati od nekog oblika demencije. Svake godine taj broj drastično raste, pa se procenjuje da će u narednoj deceniji zahvatiti čak 130 miliona ljudi.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je glavni krivac za preko polovinu registrovanih slučajeva demencije. U pitanju je teška, podmukla bolest, čiji se tačan uzrok nastanka ne zna. U osnovi leži nakupljanje naslaga izmenjenih amiloidnih proteina u mozgu, koji remete prenos signala između nervnih ćelija.

U početku, procesom su zahvaćene nervne ćelije u slepoočnim režnjevima. Što dovodi do problema sa pamćenjem. Da bi se, zatim, oboljenje proširilo i na temeni i čeoni režanj. Te opadaju i ostale funkcije mozga.

Alchajmerovu bolest karakterišu, najpre, smetnje u pamćenju i teškoće u pronalaženju pravih reči. Vremenom, primećuje se promena raspoloženja i ponašanja, dezorijentisanost u prostoru, kao i problemi u obavljanju fizioloških radnji.

Šta je najčešći uzrok demencije – druge vrste bolesti

Postoji više tipova demencije. Kao odgovor na pitanje: “šta je najčešći uzrok demencije nakon Alchajmera” stručnjaci navode moždani udar. Vaskularna demencija se ispoljava naglom slabošću polovine tela, smetnjama u govoru, koncentraciji… Faktori koji dovode do ove demencije su starost, hipertenzija, povišeni holesterol, genetika.

Kod demencije sa Levijem telima oboleli ima halucinacije, tj. vidi ljude, predmete ili životinje kojih nema. Prepoznaje se i po ukočenosti mišića, smanjenjoj mimici i gestikulaciji, poremećaju sna, problemima sa intelektualnim funkcionisanjem.

Fronto-temporalna demencija obuhvata oko 10 odsto slučajeva. Javlja se nešto ranije, u 50-im godinama. Ovu vrstu, pre svega, izaziva genetika, a dovodi do problema sa govorom ili smetanjama u ponašanju. Za razliku od Alchajmerove bolesti ne postoji gubitak pamćenja i prostorne orijentacije.

Kao uzroci demencije navode se i Hantingtonova i Parkinsonova bolest, tumori mozga, normotenzivni hidrocefalus i drugo. U pojedinim slučajevima nastaje i zbog zloupotrebe droge, alkohola i pojedinih lekova.

Da bi osobe koje pate od demencije imale što normalniji život starački dom je najbolja opcija.

Dom za stara lica ARIDOM ima stručni tim lekara, medicinskih sestara i negovatelja koji paze na stanare svih 24 časa. Oni su tu ne samo da im daju potrebnu terapiju, već i da im pomognu u obavljanju svakodnevnih zadataka. Velike prednosti nege u domu za stare ogledaju se i u aktivnostima kojima se sprečava dalje propadanje intelektualnih sposobnosti.