Palijativna nega predstavlja sveobuhvatni koncept brige o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti.
Nažalost, starenje pored brojnih promena u organizmu, često, donosi i ozbiljne zdravstvene tegobe. Razne vrste karcinoma, moždani udar, srčane, jetrene ili bubrežne insuficijencije, kao i pojedine metaboličke i genetske bolesti, mogu da napreduju do terminalne faze. Odnosno, do stadijuma kada je medicina iscrpela sve mogućnosti lečenja. U tim situacijama nastupa posebna medicinska nega starijih lica.
Šta obuhvata palijativna nega otkriva vam dom za stara lica u Beogradu , ARIDOM.
Palijativna nega je nastala u 20. veku
Briga o starim, obolelim roditelja postoji od davnina. Tako su u 4. veku postojali posebni hospisi kao mesta za odmor i lečenje. Na osnovu njih u 19. veku monasi su u Engleskoj razvili centre za negu umirujućih pacijenata.
Međutim, tek sredinom 20. veka nastala je palijativna nega kakvu danas poznajemo. Naime, medicinska sestra Dame Cicely Saunders je 1967. godine osnovala St Christopher’s u Londonu, tj. odeljenje za zbrinjavanje teških pacijenata. Za razliku od ustanova iz 19. veka, ovo nije bilo mesto za umiranje, već je obuhvatalo čitav niz mera pružanja podrške. Na taj način Saundersova je objedinila nekadašnju brigu o umirujućim pacijentima sa novim medicinskim dostignućima.
Nakon poznanstva sa Dame Cicely Saunders dekan na Univerzitetu Jejl, Florence Wald pokrenuo je palijativnu negu u Americi. Dok je knjiga Elisabeth Kübler Ross “O smrti i umiranju” podstakla širenje ovog vida zbrinjava ne samo u Americi i Engleskoj, već u čitavom svetu.
Ipak, termin palijativna nega prvi put zvanično je upotrebljen 1975. godine. Naime, hirurg Balfour je pod tim nazivom osnovao posebnu službu u okviru bolnice u kojoj je radio, Royal Victoria u Kanadi.
Ova vrsta nege predstavlja skup tretmana
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: “palijativna nega je aktivna potpuna briga za bolesnike čija bolest više ne reaguje na postupak lečenja. Tačnije, pristup koji poboljšava kvalitet života bolesnika i njihovih porodica, suočavajući se s problemima vezanim za bolest koja preti životu”.
To znači da stalni nadzor i medicinska nega prate simptome bolesti i drži ih pod kontrolom. Ali, pruža i socijalnu, duhovnu i psihološku podršku kako obolelom, tako i njegovoj porodici.
Palijativna nega se odvija na dva nivoa. Opšte palijativno zbrinjavanje sprovodi se u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, dok starački dom, specijalno odeljenje u bolnici, posebni hospisi, pa i sam dom pacijenta predstvaljaju mesta za odvijanje specijalističke palijativna nege. Te pored lekara i medicinskih sestara, ona obuhvata i rad sa fizioterapeutima, psiholozima, socijalnim radnicima. Pri tome, čitav interdisciplinarni tim mora da, uz iskustvo iz svoje struke, prođe edukaciju iz palijativne oblasti.
Treba imati u vidu da se palijativna nega ne vezuje isključivo za pacijente koji su na kraju svog života, već i za one koji pate od hroničnih bolesti.
Palijativna nega poboljšava kvalitet života
Palijativna nega ima za cilj da ublaži negativne efekte invazivnih terapija i radikalnih hirurških intervencija. Takođe, da otkloni sve neugodnosti koje teška bolest donosi, uključuju bol, umor, mučnine i povraćanje, gubitak apetita, malaksalost, nesanicu, anksioznost. Kod nepokretnih osoba da spreči i dekubitus.
Bitan aspekt ove nege jeste fizikalna terapija. Ona pomaže pacijentu da održi funkcionisanje organizma kako bi mogao u što većoj meri samostalno da obavlja svakodnevne aktivnosti.
S obzirom da nega starih lica u ovakvim situacijama zahteva posebnu stručnost, koju članovi porodice nemaju, najbolje rešenje jeste dom za stara lica.
ARIDOM u svom timu ima iskusne lekare, medicinske sestre, negovatelje i socijalnog radnika koji imaju iskustva u pružanja nege i najtežim pacijentima. Kako je u pitanju licencirani starački dom i sam smeštaj zadovoljava standarde palijativnog zbrinjavama.
Uz izuzetne uslove, naše osoblje je u svakom trenutku tu da pruži toplu reč i brigu vašim najmilijim, jer Aridom je mnogo više od klasičnog staračkog doma!