Osteoporoza kod starijih osoba predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji često dugo ostaje neprimećen.
Osoba može da se oseća dobro, obavlja svakodnevne aktivnosti i nema izražene tegobe, dok kosti postepeno gube čvrstinu. Zbog toga se osteoporoza često naziva „tihom bolešću“. Zapravo, prvi jasan znak u pojedinim slučajevima jeste prelom.
Kod ljudi u poznim godinama takva povreda donosi ozbiljne posledice. Prelom kuka, pršljenova ili ručnog zgloba ne predstavlja samo povredu koja zahteva medicinsko lečenje. On može uticati na sposobnost kretanja, samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, psihičko stanje i ukupan kvalitet života.
Zato briga o osobi sa osteoporozom ne podrazumeva samo lečenje bolesti. Jednako su važni prevencija padova, pravilna ishrana, bezbedno kretanje, fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju i redovno praćenje opšteg zdravlja.
U nastavku objašnjavamo šta je osteoporoza, kako se prepoznaje, ko ima povećan rizik i šta porodica može da učini kako bi bližnjem obezbedila sigurniju svakodnevicu.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je oboljenje koje dovodi do slabljenja kostiju i povećane sklonosti ka prelomima.
Kost, iako na prvi pogled deluje kao nepromenljiva struktura, predstavlja živo tkivo. Tokom života u njoj se neprestano odvijaju procesi razgradnje starog i stvaranja novog koštanog tkiva.
U mlađem životnom dobu organizam uglavnom uspešno održava ravnotežu između ova dva procesa. Starenjem se ta ravnoteža može promeniti. Kada gubitak koštanog tkiva postane izraženiji od njegovog stvaranja, kosti postepeno postaju slabije. Vremenom se menja unutrašnja struktura kosti, ona postaje manje čvrsta i povećava se mogućnost nastanka preloma.
National Institute on Aging osteoporozu opisuje kao bolest koja slabi kosti do te mere da se one mogu lako prelomiti. Najčešće su pogođeni kuk, kičma i ručni zglob.
Važno je naglasiti da osteoporoza nije isto što i normalno starenje. Godine jesu važan faktor rizika, ali gubitak koštane mase i prelomi nisu nešto što jednostavno treba prihvatiti kao neizbežnu posledicu starosti.
Zašto je osteoporoza kod starijih osoba česta pojava?
Osteoporoza se češće javlja u starijem životnom dobu zato što se sa godinama menja prirodna ravnoteža između stvaranja i razgradnje koštanog tkiva. Dok se u mlađim godinama kost efikasno obnavlja, kasnije proces stvaranja novog koštanog tkiva postepeno usporava. Ako razgradnja postane izraženija od obnove, kosti vremenom gube gustinu i čvrstinu.
Kod žena se rizik posebno povećava nakon menopauze. Smanjenje nivoa estrogena može ubrzati gubitak koštane mase, zbog čega su žene starijeg životnog doba među grupama koje su naročito izložene osteoporozi. Ipak, ni muškarci nisu zaštićeni od ovog oboljenja. Sa starenjem se rizik povećava kod oba pola, naročito ako postoje i drugi faktori koji negativno utiču na zdravlje kostiju.
Dodatni problem predstavlja činjenica da starije osobe često imaju manje fizičke aktivnosti nego ranije. Smanjeno kretanje, duži periodi sedenja ili ležanja i gubitak mišićne mase mogu uticati ne samo na zdravlje kostiju već i na stabilnost i sigurnost prilikom hodanja.
Kod seniora se često istovremeno javljaju i hronične bolesti, promene u apetitu, problemi sa varenjem ili terapije koje mogu uticati na iskorišćavanje određenih hranljivih materija. Zbog toga organizmu ponekad postaje teže da obezbedi sve što je potrebno za očuvanje zdravih kostiju.
Rizik dodatno povećava činjenica da se sa godinama češće javljaju problemi sa ravnotežom, vidom i pokretljivošću. Upravo kombinacija smanjene čvrstine kostiju i povećanog rizika od pada čini osteoporozu posebno značajnim zdravstvenim problemom kod seniora.
Koji su simptomi osteoporoze kod starijih osoba?
Jedna od karakteristika osteoporoze jeste to što bolest može dugo da postoji bez očiglednih simptoma. Zbog toga mnoge starije osobe nisu svesne da imaju smanjenu gustinu kostiju sve dok ne dođe do preloma ili dok se problem ne otkrije tokom odgovarajućeg pregleda.
U ranim fazama osteoporoza najčešće ne izaziva karakterističan bol ili vidljive promene. Osoba može normalno da obavlja svakodnevne aktivnosti i da nema utisak da postoji problem sa kostima. Kako bolest napreduje, određeni znaci mogu postati uočljiviji, naročito ako dođe do osteoporotskih preloma.
Među simptomima i promenama koje mogu biti povezane sa osteoporozom nalaze se:
- bol u leđima, naročito nakon preloma ili oštećenja pršljenova;
- postepeno smanjenje telesne visine;
- promena držanja i izraženija pogrbljenost;
- iznenadan bol nakon relativno male povrede ili pada;
- otežano kretanje nakon preloma;
- smanjena sposobnost obavljanja uobičajenih svakodnevnih aktivnosti.
Važno je naglasiti da nepostojanje simptoma ne isključuje osteoporozu. Upravo zato starije osobe koje imaju više faktora rizika treba da razgovaraju sa lekarom o proceni zdravlja kostiju, čak i ako nemaju bolove.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze
Na nastanak osteoporoze može uticati kombinacija faktora koje nije moguće promeniti i onih na koje se pravilnim navikama i odgovarajućom zdravstvenom brigom može delimično uticati.
Jedan od najvažnijih faktora jeste starije životno doba. Kako organizam stari, proces obnavljanja koštanog tkiva postaje sporiji, pa se postepeno povećava mogućnost gubitka koštane mase.
Pol i hormonske promene takođe imaju značajnu ulogu. Žene su naročito izložene riziku nakon menopauze, kada pad nivoa estrogena može ubrzati gubitak koštanog tkiva. I muškarci mogu razviti osteoporozu, posebno u poznijim godinama.
Važan faktor predstavlja i porodična istorija bolesti. Ako su roditelji ili bliski članovi porodice imali osteoporozu ili prelom kuka, rizik može biti veći.
Na razvoj osteoporoze mogu uticati i sledeći faktori:
- prethodni prelomi, naročito nakon manje povrede;
- niska telesna masa;
- nedovoljna fizička aktivnost;
- dugotrajna nepokretnost;
- neadekvatna ili jednolična ishrana;
- nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D;
- pušenje;
- prekomerno konzumiranje alkohola;
- određena hronična oboljenja;
- dugotrajno korišćenje pojedinih lekova;
- smanjena mišićna masa i slabija pokretljivost.
Prisustvo jednog faktora rizika ne znači da će osoba sigurno razviti osteoporozu. Međutim, što ih je više, to je važnije razgovarati sa lekarom o proceni zdravlja kostiju i merama koje mogu pomoći u smanjenju rizika od budućih preloma.
Kako se dijagnostikuje osteoporoza kod starijih osoba?
Dijagnozu osteoporoze postavlja lekar na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta, faktora rizika i odgovarajućih pregleda.
Jedna od najpoznatijih metoda za merenje mineralne gustine kostiju jeste DXA ili DEXA pregled. Rezultati pregleda pomažu lekaru da, zajedno sa drugim relevantnim podacima, proceni stanje kostiju i rizik od preloma.
Prilikom procene važno je lekaru navesti prethodne prelome, padove, ali i hronične bolesti i lekove koji se koriste. Takođe, treba pomenuti porodičnu istoriju osteoporoze, kao i promene u telesnoj visini i probleme sa kretanjem i ravnotežom, ako postoje.
Kod starijih osoba procena rizika od budućih preloma može biti jednako značajna kao i samo utvrđivanje mineralne gustine kostiju.
Osteoporoza i padovi – zašto je prevencija toliko važna?
Kod starijih osoba sa osteoporozom prevencija padova ima izuzetno važnu ulogu, jer oslabljene kosti lakše mogu da se prelome i nakon relativno male traume. Pad koji kod mlađe i zdrave osobe može završiti samo modricom, kod seniora sa osteoporozom može dovesti do preloma kuka, ručnog zgloba ili pršljenova.
Prema preporukama International Osteoporosis Foundation, smanjenje rizika od padova predstavlja važan deo prevencije preloma i očuvanja samostalnosti kod osoba sa osteoporozom.
Posebno su opasni prelomi kuka, jer mogu ozbiljno da utiču na pokretljivost i samostalnost starije osobe. Za rehabilitacija nakon preloma kuka potreban je duži period oporavka. Zbog toga cilj nije samo lečiti osteoporozu, već i smanjiti mogućnost da do pada uopšte dođe.
Veliki deo prevencije može da počne upravo u svakodnevnom okruženju. Prostor u kojem stariji boravi treba da bude dobro osvetljen, prohodan i organizovan tako da se smanji mogućnost saplitanja. Posebnu pažnju treba obratiti na klizave podove, pokretne tepihe, kablove, pragove, kupatilo i prolaze koji se koriste tokom noći.
Ako osoba koristi štap, hodalicu ili drugo pomagalo, važno je da ga koristi pravilno i redovno, a ne samo kada se oseća nesigurno.
Kod osoba koje su već imale pad posebno je važno proceniti zašto se on dogodio. Ponavljani padovi ne bi trebalo da se prihvate kao „normalan deo starosti“. Oni mogu biti znak problema sa ravnotežom, mišićnom snagom, vidom, terapijom ili drugim zdravstvenim stanjem.
Fizička aktivnost kod starijih osoba sa osteoporozom
Fizička aktivnost ima važnu ulogu kod starijih osoba sa osteoporozom, ali mora biti pažljivo prilagođena zdravstvenom stanju i fizičkim mogućnostima pojedinca.
Jedna od čestih grešaka je pretpostavka da osoba sa osteoporozom treba što manje da se kreće kako bi izbegla prelom. Iako je oprez svakako potreban, potpuno izbegavanje aktivnosti može doprineti dodatnom slabljenju mišića, smanjenju pokretljivosti i većoj nesigurnosti pri hodu.
Odgovarajuće vežbanje može doprineti očuvanju mišićne snage, ravnoteže, koordinacije i funkcionalnosti. Sve ove sposobnosti su važne ne samo za opšte zdravlje, već i za smanjenje rizika od pada.
Poseban značaj ima postepeno napredovanje. Cilj nije brzo povećavati intenzitet aktivnosti, već pronaći nivo kretanja koji je bezbedan i održiv. Kod nekih osoba to može biti redovna šetnja i jednostavne vežbe ravnoteže, dok će drugima biti potreban individualno prilagođen rehabilitacioni program.
Fizička aktivnost kod seniora sa osteoporozom zato treba da bude deo šireg plana brige koji uključuje i pravilnu ishranu, prevenciju padova, medicinsko praćenje i podršku u svakodnevnim aktivnostima.
Ishrana kod osteoporoze u starijem dobu
Pravilna ishrana kod starijih osoba je važan deo očuvanja zdravlja kostiju. Kod osteoporoze se najčešće govori o kalcijumu i vitaminu D. Kalcijum je važan sastavni deo koštanog tkiva, dok vitamin D ima značajnu ulogu u normalnoj apsorpciji kalcijuma i funkcionisanju koštano-mišićnog sistema.
Ipak, kvalitetna ishrana podrazumeva mnogo više od unosa samo dva nutrijenta. Starijim osobama su potrebni i proteini, vitamini, minerali i dovoljno energije kako bi održale mišićnu masu, pokretljivost i opšte zdravstveno stanje.
Problem je u tome što se sa godinama mogu pojaviti faktori koji otežavaju kvalitetnu ishranu. Starija osoba može imati slabiji apetit, probleme sa žvakanjem ili gutanjem, hronične bolesti, smanjenu pokretljivost ili jednostavno više ne može samostalno da priprema raznovrsne obroke. Zbog toga je kod seniora sa osteoporozom važno obratiti pažnju ne samo na to šta jedu, već i koliko redovno jedu i da li ishrana zaista odgovara njihovim potrebama.
U praksi, ishrana starije osobe treba da bude redovna, raznovrsna i prilagođena njenom zdravstvenom stanju. Ako postoje problemi sa apetitom, žvakanjem, gutanjem ili samostalnom pripremom hrane, porodica treba da razmotri dodatnu podršku.
Kod osoba koje borave u domu za stare, pravilno organizovani obroci mogu biti važan deo svakodnevne nege, naročito ako senior više ne uspeva samostalno da vodi računa o kvalitetu i redovnosti ishrane.
Fizikalna terapija i rehabilitacija kod starijih
Fizikalna terapija i medicinska rehabilitacija mogu imati značajnu ulogu kod starijih osoba sa osteoporozom, posebno kada postoje smanjena pokretljivost, prethodni prelomi ili duži period neaktivnosti. Pri čemu cilj rehabilitacije nije nužno povratak na prethodni nivo fizičke sposobnosti po svaku cenu. Mnogo važnije je očuvati ili unaprediti funkcije koje su ključne za svakodnevni život.
To može uključivati sposobnost da osoba:
- sigurnije ustaje iz kreveta ili stolice;
- stabilnije stoji;
- lakše hoda;
- sigurnije koristi pomagalo;
- održava što veću pokretljivost;
- lakše obavlja osnovne dnevne aktivnosti.
Nakon preloma, operacije ili dužeg mirovanja često dolazi do slabljenja mišića i gubitka sigurnosti pri kretanju. Ako se tome pridruži strah od ponovnog pada, osoba može početi da izbegava gotovo svako kretanje, što dodatno smanjuje funkcionalnost. Zbog toga rehabilitacija treba da bude postepena i individualno prilagođena.
Fizikalna terapija za starije ima važnu ulogu kao mera prevencije. Razlog za to leži u činjenici da može doprineti jačanju odgovarajućih mišićnih grupa, unapređenju ravnoteže i očuvanju pokretljivosti, dok šira medicinska rehabilitacija ima za cilj da osobi pomogne da dostigne najveći mogući nivo funkcionalnosti u skladu sa njenim stanjem.
Kako se leči osteoporoza kod starijih osoba?
Lečenje zavisi od individualnog rizika od preloma, gustine kostiju, prethodnih preloma, godina, pola, drugih bolesti i terapija koje osoba koristi.
Lekar može preporučiti odgovarajuću farmakološku terapiju kada za to postoji indikacija. Kvalitetna briga o osteoporozi obično uključuje širi pristup:
- propisanu terapiju;
- adekvatnu ishranu;
- fizičku aktivnost prilagođenu sposobnostima;
- prevenciju padova;
- praćenje drugih zdravstvenih problema;
- rehabilitaciju kada je potrebna.
Terapiju za osteoporozu ne treba samoinicijativno uvoditi, menjati ili prekidati. Kod starijih ljudi koji koriste više lekova posebno je važno da lekar ima uvid u kompletnu terapiju.
Kada osteoporoza postaje izazov za porodicu?
Porodica često može uspešno da pomogne starijoj osobi koja je samostalna i stabilnog zdravstvenog stanja. Situacija postaje zahtevnija kada se osteoporozi pridruže česti padovi, otežano hodanje, prethodni prelomi, potreba za rehabilitacijom ili druge hronične bolesti. Tada svakodnevna briga može uključivati pomoć pri ustajanju, hodanju, ličnoj higijeni, uzimanju propisane terapije, odlasku na kontrole i pripremi odgovarajućih obroka.
Članovi porodice neretko pokušavaju da sve organizuju sami. Međutim, kada starijoj osobi postane potreban visok nivo svakodnevne podrške, profesionalna nega može predstavljati sigurnije i održivije rešenje. U tom slučaju starački dom predstavlja najbolji izbor.
Kako dom za stare može pomoći osobi sa osteoporozom?
Kvalitetan dom za stare ne „leči osteoporozu“ umesto lekara. Njegova važna uloga jeste da obezbedi organizovano i kontrolisano okruženje u kojem se preporuke lekara mogu dosledno sprovoditi, a promene zdravstvenog stanja lakše pratiti.
Za osobu sa osteoporozom posebno su značajni:
- Zdravstveni nadzor – Praćenje opšteg stanja i sprovođenje propisane terapije važni su kod seniora koji imaju više zdravstvenih problema.
- Pomoć pri kretanju i svakodnevnim aktivnostima – Kod osoba sa smanjenom pokretljivošću podrška prilikom ustajanja i kretanja može doprineti sigurnijoj svakodnevici.
- Fizikalna terapija i rehabilitacija – Individualno prilagođen rad može biti značajan za očuvanje pokretljivosti, mišićne snage i funkcionalnosti.
- Odgovarajuća ishrana – Redovni i nutritivno prilagođeni obroci posebno su značajni za starije osobe koje kod kuće više ne uspevaju samostalno da organizuju kvalitetnu ishranu.
- Organizovano okruženje – Kod osoba sa povećanim rizikom od pada način organizacije prostora i dostupnost pomoći imaju veliki značaj.
Kako porodica može da prepozna da je potrebna dodatna pomoć?
Pojedinačan pad ne znači automatski da je starijoj osobi potreban dom. Ipak, određene promene treba ozbiljno razmotriti:
- padovi se ponavljaju;
- osoba se teško kreće bez pomoći;
- imala je prelom kuka ili drugi ozbiljniji prelom;
- teško obavlja ličnu higijenu i svakodnevne aktivnosti;
- ne uzima terapiju redovno;
- ishrana postaje nedovoljna ili neredovna;
- veći deo dana provodi nepokretna;
- porodica više ne može da obezbedi potreban nivo nadzora.
Odluku o smeštaju ne treba posmatrati kao odustajanje od brige. Naprotiv! Ona predstavlja način da starija osoba dobije više stručne podrške nego što porodica objektivno može da organizuje u kućnim uslovima.
Dom za stare Aridom pruža 24-časovnu zdravstvenu zaštitu i negu, fizikalnu terapiju i medicinsku rehabilitaciju, uz trajni i privremeni smeštaj. Ako procenjujete koja vrsta podrške je odgovarajuća za vašeg roditelja ili drugog člana porodice, možete zakazati konsultacije sa timom doma Aridom.
Najčešća pitanja
Da li osteoporoza boli?
Sama osteoporoza može dugo prolaziti bez simptoma. Bol se često javlja kao posledica preloma, naročito kada su zahvaćeni pršljenovi.
Da li i muškarci mogu imati osteoporozu?
Da. Osteoporoza je češća kod žena, ali se javlja i kod muškaraca, a rizik raste sa godinama.
Koji prelomi su najčešće povezani sa osteoporozom?
Posebno su značajni prelomi kuka, kičmenih pršljenova i ručnog zgloba.
Da li osoba sa osteoporozom treba da vežba?
Fizička aktivnost može biti veoma korisna za mišićnu snagu, ravnotežu i zdravlje kostiju. Međutim, vrsta i intenzitet vežbi treba da budu prilagođeni zdravstvenom stanju, naročito kod osoba koje su već imale prelom.
Da li su kalcijum i vitamin D dovoljni za lečenje osteoporoze?
Ne nužno. Oni imaju važnu ulogu u zdravlju kostiju, ali kod dijagnostikovane osteoporoze lekar procenjuje ukupan rizik i odlučuje da li je potrebna specifična terapija.
Kako sprečiti prelom kod starije osobe sa osteoporozom?
Pored lečenja same osteoporoze, važne su prevencija padova, odgovarajuća fizička aktivnost, pravilna ishrana, bezbedno okruženje i praćenje zdravstvenog stanja.